Centar za socijalni rad prica br.2

Početkom 2010, otprilike pola godine pre Igorove bolesti,dogovorimo se mi da prodamo stan i kupimo manji ne bih li se ja isčupala iz kredita koji imam do 2017 a indeksiran je u švajcarcima,i ne bih li platila dug za infostan od pre pet godina.Podsećanje ja sam bila vlasnik polovine stana, a drugu polovinu smo ostavinskim rešenjem nasledili deca i ja na jednake delove.Znači svako dete je  vlasnik po 1/6 stana.

Pošto su deca maloletna potrebna je saglasnost centra za socijalni rad za prodaju.

E ne lezi vraže!

Odoh ja opet u spomenuti centar.

Ne može tako kažu, morate imati predugovor o prodaji i predugovor o kupovini novog stana.!!!Ne znam da li oni misle da sam ja retardirana ili su oni,svi znaju ako sklopite predugovor morate dati kaparu za stan.Niti će meni kupac dati kaparu ako prodaja nije sigurna,niti ja imam da kaparišem drugi(da imam toliki novac ne bih ni pomišljala na ovaj očajnički potez prodaje).
Kažu: mi štitimo interese dece da ne ostanu na ulici??? Pa zašto ih nisu štitili onomad 2007? Da su ih štitili kako treba, niti bih imala pomenuti dug(koji je pokojnik napravio) niti bih morala da dižem kredit da budem podstanar!

Da li će ih zastititi kada me zbog dugova  daju  na sud i ne daj bože dodju da plene imovinu?Da li se pitaju od čega moja deca žive ako skoro pola plate dam na kredit a drugu polovinu na račune za stan!


Sledeća priča o centru je takodje interesantna

http://zivimosadijabetesomnasaprica.blogspot.com/2011/06/centar-za-socijalni-rad-prica-br-3.html



Napomena: prva priča o Centru je u okviru stranice Istorijat