Istorijat

Dugo sam se dvoumila odakle da počnem našu priču .Da li od momenta kad se Igor razboleo ili od samog početka kad sam upoznala njihovog oca.

Ipak ću dati neki osvrt na našu prošlost.

Ja sam dete razvedenih roditelja.Živela sam sa mamom od svoje 12 godine i oca uglavnom nisam ni vidjala. Bila sam odlican djak ,upisala ETF u Beogradu, studirala,sve je bilo idilično i onda grom iz vedra neba,mama mi se razbolela i umrla.Imala sam tada 21 godinu.Ostala sam prepuštena sama sebi.Odjednom je trebalo plaćati račune.Otac nikada nije pozvao da me pita da li mi nešto treba.
Da stvar bude još gora sve se ovo dešavalo u vreme hiperinflacije.Devizna štednja koju mi je mama ostavila bila je zarobljena zbog situacije u zemlji,kao i još jedan stan u Hrvatskoj pošto mi je mama bila rodom odatle.
Taj period sam preživela zahvaljujuci maminim prijateljima koji su živeli u istoj zgradi gde i ja, bracnom paru bez dece- Sanji i Banetu, i časovima iz matematike koje sam davala osnovcima za dve marke.

Sa završetkom tog perioda ja pronalazim posao u državnoj firmi,gde radim i dan danas punih 19 godina.Naravno sa studijama sam morala da se oprostim.
-1997.godine upoznajem njega,naizgled fin ,doduše bez posla ,slatkorečiv pun obećanja.

Ubrzo se udajem,ostajem u drugom stanju.Već tada se naziru problemi ali ja imam hiljadu opravdanja za njega,i naivno mislim kako ćemo sve to nekako da  prevazidjemo,rodiće se dete shvatiće šta mu je važno, i slične gluposti.

Tada još uvek  naivno verujem da  on ne može da uradi ništa što bi bilo na štetu njegovog rodjenog deteta.Ubrzo na njegovo insistiranje i angažovanje u smislu pronalaženja advokata koji to može da uradi( sa obzirom da još platni promet izmedju Hrvatske i Srbije ne funkcioniše u tom trenutku)ja prodajem stan u Hrvatskoj ,njegov otac prodaje svoj stan i prelazi da živi u moj(njegovi su isto razvedeni mama je imala svoj stan) i  mi kupujemo stan na ime njegovog oca da ne bi platio porez na kapitalnu dobit i ostaje nam prilična svota novca Ja glupača puna planova,

14.maja radjam cerku Oliveru.Kako vreme odmiče ja vidim da se nesto čudno dešava.Sumnjam na drogu ima nekih indicija on poriče. Uskoro otkrivam da u sefu u banci nema para i tu naravno poludim.Plačem,zovem svoju tetku on izmišlja priča laži,uložio u posao, nešto propalo, šleperi gluposti…Moli me da se odselimo iz tog kraja kaže promeniće se ….Ostavljamo taj stan i vraćamo se u moj jednosoban gde živi njegov otac.Odlučujemo da prodamo oba i kupimo veliki .Počinje bombardovanje,ja saznajem da sam trudna.

Jos uvek ga volim i verujem- kakva greška.

Naravno prodaja stoji dok traje bombardovanje.Živimo u mom devojačkom stanu,otac mu je u selu,on počinje da se opija..Dok traje bombardovanje on se opija svaki dan.

Po završetku bombardovanja majka mu pronalazi posao.Opet se nadam, verujem..Tada dobijam i prve batine u sedmom mesecu trudnoce.Opet kajanje, neće više ,ne zna šta mu je bilo.Ja opet praštam.

19.11.1999. odlazim u porodilište radjam Igora..On te noći napravi haos umesto da pazi moju Oljicu on poludi prebije rodjenog oca,provodi noć u zatvoru.Komšije su mi pričale mnogo kasnije da je Oljica vristala.Nikad neću saznati koliko je ta trauma zaista ostavila posledice na Olju. Naravno posao napušta..

U periodu koji sledi uspevamo da prodamo oba stana i kupujemo veliki trosoban stan kao suvlasnici u bloku 45. uz njegovo obećanje da  će raditi.Sada sa nama živi i njegov otac.

Slede mirni periodi,koji se smenjuju sa njegovim maničnim epizodama.Otac mu sve povladjuje.A ja sada znam da imam posla sa bolesnikom.Ne vidim izlaz.

U tom periodu koji je trajao skoro deset godina on gubi sijaset poslova koje sam uspevala da mu nadjem,ne uspeva nigde da se zadrži duže od par meseci.Kad ne radi onda se situacija smiruje on sedi kući, čuva decu a ja radim,medjutim čim negde počne da radi on počne po starom sve dok ne izgubi posao.

Ja ne vidim izlaz,materijalna situacija katastrofa,njegova mama pomaže koliko može,a ja nemam kud,deca mala.

Predposlednji posao koji je imao(odličan posao u SBB-u) gubi tako sto slupa službeni auto pod dejstvom alkohola.Tada mu i mama pada i lomi kuk,pa je tako nepokretnu dovodi kod nas.Ne mogu da je operišu jer ima slabo srce i dijabetes,ostavljaju je da joj zaraste SAMO!

Tada se kao malo pribrao,i naizgled izgleda da je sve u redu,a ja dižem prvi  kredit da nas isčupam iz finansijskog haosa.

2006,mu majka umire sahrana prolazi u redu, a ja  sve vreme čekam da napravi neki eksces, ali se to ne dogadja,čini mi se bice ok nasledio je i stan koji treba da podeli sa polubratom.Izgleda kao da se kraj problema nazire makar onih finansijskih.

Tada pronalazi  nov posao i u početku izgleda sve ok.

Onda kreće sve po starom,u početku ja verujem da radi do kasno, dok ga jednog dana ne zateknem u obližnjem parkiću ispred radnje gde se skupljaju najgori ološi.Odjednom su mu ti besposličari najbolji prijatelji,kući uopste ni ne dolazi ili kad dodje u sitne sate probudi celu kucu i maltretira.

Decu skoro i da ne vidja.Počinje i slobodne dane da provodi u parkiću,Oljica zbunjena ide trči kod njega i Igor ali ne toliko. Tu mi već izgleda da ima nešto više od alkohola.Sve više maltretiranja ,pretnji.

Jednog dana saznajem da ima i devojku.Ruina od čoveka našao je podršku za svoj sunovrat.Krade moj nakit i poklanja njoj. Danima ne dolazi onda bane u sred noći, bije maltretira otima novac.

Sredinom juna te godine izašla sam ranije sa posla jer je Igor imao priredbu, kao djak prvak ucestvovao je u istoj.Dok smo se spremali za priredbu on je banuo razularen i napravio haos.

Tada sam prelomila i  prijavila  policiji batine.Otišla sam kod advokata i podnela tužbu za razvod braka.

Tada su krenuli još veći pritisci i maltretiranje,Svuda je pokušao da me predstavi kao ludu ženu koja izmišlja.U policiji je rekao da  sam se sama okliznula u kadi!!! I da sam poludela kad je on spomenuo razvod.Meni je rekao da nikad neću dobiti razvod.Pokušao je da iscenira da sam ga ja povredila.Decu je trovao kojekavim izmišljotinama koje ne umem ni da ponovim.Budio me noću i maltretirao znajući da sutra treba da idem na posao.Nije vise smeo da me bije zbog krivične prijave,ali je koristio sve moguće načine psihičkog maltretiranja.Sve je ličilo na loše izrežiran horor.Ni sama ne znam otkud mi snage, stisla sam zube podigla novi kredit sa kojim sam refinansirala onaj prvi i dobila nešto keša,(jedini mogući u tom trenutku indeksiran u CHF na 10 godina,koji je narastao do neba i sad ga već jedva otplaćujem, zbog skoka franka)  pokupila decu i otišla kod tetke koja je bila podstanar.Nakon dva meseca gazda stana nas je izbacio i mi iznajmljujemo kuću u Zemunu.

Celo vreme ništa se ne dogadja sa mojom tuzbom za razvod braka.Advokati mi samo uzimaju novac, te ovaj podnesak, te onaj a ništa se ne dogadja niti pomera sa mrtve tačke.Što se tiče njegove krivice za porodično nasilje, tu sam imala jedno saslusanje.

U centru za socijalni rad podrška nikakva

U medjuvremenu on prodaje stan od  svoje majke i deli novac sa svojim bratom.
*Ovo je prva priča o Centru za socijalni rad Novi Beograd*

Ja od očaja pišem dopise na sve strane: ministarstvu za rad i socijalna pitanja,predsedniku suda,opštini Novi Beograd.

Od suda dobijam odgovor da je sve zapelo u centru tj da oni uprkos tome sto im je bio predočen ceo predmet i što su obavili dva razgovora sa mnom, prakticno drže predmet u fioci i ne dostavljaju sudu svoje mišljenje da bi ročiste moglo biti zakazano.Dobijam pismeno obavestenje da je postupajući sudija ukupno šest puta urgirala kod centra službenim dopisom, da zbog hitnosti postupka dostave svoje mišljenje sudu.

Na kraju tek 16.04. (znaci  skoro posle godinu dana)oni svoje sramno mišljenje i šalju a mene savetuju da se ne selim često jer to nije dobro za decu! Pošto je advokat u tužbi izmedju ostalog tražila i privremenu meru iseljavanja nasilnika iz zajedničkog stana (podsećam mi smo podstanari dok on sedi u našem zajedničkom stanu gomila neplaćene račune i uništava moje vlasništvo),gospodje iz centra su navele da to nije neophodno posto mi već ne živimo zajedno i postupak deobe imovine je već u toku –to je bila sramna laž.(u našem zakonodavstvu razvod braka nije povezan sa deobom imovine-tek kad se razvod okonča moguće je pokrenuti sudski postupak za deobu imovine) Napokon dobijam poziv za ročište koje bi trebalo da se održi cini mi se krajem juna.

Medjutim 14.06. moj jos uvek suprug ,iznenada umire u tudjem stanu pod sumnjivim okolnostima .

Obdukcija pokazuje prisustvo alkohola i opijata i kao uzrok smrti navodi predoziranost istim.

Mi se uskoro vracamo u naš stan.Čeka nas brdo neplaćenih računa i ruiniran stan.Na njegovom racunu od 57000 eura koje je dobio kad je u novembru prodao mamin stan  celih 3000 eura.Ostale pare su otišle negde u nepovrat.

Naravno na meni je da ga sahranim organizujem sve čak i da odnesem odelo u mrtvačnicu .Njegov otac neupotrebljiv naravno. 

Advokati su mi zajedno sa troškovima za ostavinsku raspravu i svim onim podnescima uzeli negde oko 1500 evra.

Moja plata je negde oko 40000 dinara.
rata kredita 19000 din
racuni:infostan 11000,struja 4000 din,mesečno za hranu ne ostane skoro ništa...

Uspevam uz pomoć prijatelja da dovedem stan u stanje pristojno za zivot.Život ide dalje.Pomislim nema veze izguraćemo nekako bez obzira što mi rata kredita koji sam onda podigla vrtoglavo skače,imamo svoj mir.Imam sad uz sebe i divnog čoveka koji mi je dugo bio samo prijatelj i bio mi podrska u mnogim teskim trenucima .

Sve manje više sad ide po nekoj životnoj rutini,kuća, posao, škola.

Onda grom iz vedra neba-Igor.Celo leto 2010 nesto mi izgleda mršav,nervozan bezvoljan sve to pripisujem polasku u peti razred.Ti simptomi postaju još intenzivniji u septembru,koncentracija mu je užasna,žali se na glavobolju.Počinje da pije nenormalne količine tečnosti,ustaje noću pije vodu,mleko sve sto mu je na dohvat ruke.Ide u toalet više puta noću,preko dana neispavani i ja i on.

Ne želim da priznam sebi, već znam o čemu se radi,jedno jutro zamolim tetku da ga povede sa sobom u labaratoriju da mu urade glikemiju.(ide i ona zbog sebe)

Odlazim popodne po rezultat sa knedlom u grlu.Uzimam rezultat- šecer 16,7.Osećam bol u grudima,

odlazim placući u školu po Igora .Dežurna Tiršova.Po prijemu šecer 21, hitna hospitalizacija.

DIABETES TIP 1 KAŽU.Sledi mesec dana bolnice .Obuka za novi život.

Posle toga odlazimo u banju.

Ništa više nije kao pre.

I dalje se navikavamo.Imamo dobre i loše dane.