HOD PO MUKAMA

Osim dijabetesa  od nedavno imamo još jednu dijagnozu. I to onu koja počinje slovom F.

Nije najstrašnije ali je dovoljno strašno za njega ponajviše,ali i za mene kao roditelja.

Hiljadu pitanja u mojoj glavi bez odgovora.

Ono što  je strašno možda i najstrašnije od svega što je mentalno zdravlje u našoj državi  na dnu lestvice.

Prvo za decu i omladinu postoje samo dve ustanove za lečenje ovakvih poremećaja u Srbiji. Kad Vam je hitno i urgentno a verujte mi kad se detetu desi vama izgleda najhitnije moguće niko neće da primi bez prethodno zakazanog termina.

Ustanove ovog tipa koje primaju hitne slučajeve su za odrasle i oni se odmah ograde u stilu nije on za nas.

Drugo lekovi koji se sprovode kao terapija iako je dete u pitanju nisu na pozitivnoj listi  ,pa osim prvog šoka doživite i drugi kad shvatite da terapija na mesečnom nivou izadje oko 10000 din.

Sramota šta reći,da ne spominjemo još pritom i kompleksnu situaciju sa dijabetesom.

I naravno idemo dalje šta drugo…